Autor/Jasmina Ćirkvić

 Ja te volim a ti mene, ljubav, humanost...

Altruisti nismo isti!

Nepogrešivo je da je ljubav glavni zamajac svega što se zove dobrobit na ovoj zemlji. No ljubav je iskaz svog unutrašnjeg osećaja za sve što nas dodiruje. Ne mogu da izuzmem ni jedan humani gest koji nije povezan s ljubavlju ali isto tako ne mogu a da ne vidim zlo u nama i oko nas. 

   Daleko sam od toga da ne verujem da će dobro kad tad  nadvladati zlo, ali to može kako sada stvari stoje da bude izmenjena ljudska vrsta koja će ratovati kamenjem, to nam je kao ljudima u genima. Sve što mi kao altruisti i ljudi od pera koji za dobrobit ovog sveta dajemo i srcem i dušom ne znač̣i i da je dovoljno niti da će prestati ruṣ̌ilač̣ka armada, mi samo bolno ječimo verujući do zadnjeg atoma da smo nešto promenili, da jesmo? moẓ̌da među nama ali ni za to nisam sigurna, niti titula pokazuje da je neko gori ili bolji č̣ovek od drugog, niti naš šarm, ja sam..... to i to i to...

Mi moẓ̌da nama č̣inimo lepotu koju ljudi kao umetnici  nemaju. Šta znač̣i humanosta i to ponavljati kao da vam  voda ulazi u uši. Humanost i ljubav pre svega nosite u sebi i zbog toga ste srećni i sa poslednjim dinarom. 

Ovde sam č̣ula razne ljubavi i humanosti. Da li je ljubav koju stalno kao pijanac ispijamo u mnogobrojnim prijateljstvima a  koji nema osećaj za ono što ste napisali, ali zato mu se i te kako dopadate.

E sada pitam muški deo koji misli da je uvek ispred žena  pa makar u podsvesti bilo, šta znač̣i ja traẓ̌im duṣ̌evnu osobu a oko njega sve lepa lica. Gde je tu duša?

A sada da pitam i naše drage dame koje su od foto šopa izgubile i crte lica, izblajhale bore i stavile pozadine kao da su u najlepšoj oazi, cvet na cvetu i drvetu.

Zar se na to svodi ljubav, zar takvima nije bitan izgled, tu altruizima  niđe veze. Pred nekima glumite gospodu ali ne i manekene a međuu  nama još ima pametnog sveta koji misli svojom glavom a ne ubacuju im  se tuđe misli njihovim  aršinima,  niti im je tuđa pamet  sipanje levakom potrebna.

Ovde je poseban  svet koji zaista u jednom delu maskiranih titula osvajaju sve u drugom delu se pitate a čime su to zaslužili, valjda  planetarnim sistemom.

Za njih je manje vredna  jedna Nagrada nobelovca Ive  Andrića nego sve zahvalnice, plakete i diplome.

Mi smo imena zvuč̣na ili tiha ali ta tišina se ori bolje od najvećeg aplauza. 

Sluṣ̌ala sam dosta o ljubavi i humanosti a kod nas su tu humanost  pokazali kako? HITNA nije mogla da prođe na 40 stepeni plaćeni iz poznatih izvora.

Meni se čini da je mali broj poslednjih mohikanaca koji je razdvojijo materijalno od duhovnog.

Mali broj koji je iskren prema svima. Mali broj koji ne podržava ono u šta ne veruje.

Mi smo katapultirani na ovu planetu iz jednog razloga da pričamo. Pričamo i pričamo o ljubavi i  humanosti, ovim se bave mnoge organizacije. Neka istupi jedan i neka kaže da nije human i da ljubav nije sve na svetu, čini mi se kao priča o grehu 

-neka baci kamen prvi onaj koji nije grešan.

Završiću puna ljubavi i humanosti ovom jednom rečenicom koja je u Šindlerovoj listi, nadam se da svi znate ko je i o čemu se radi -Spasiti jednog čoveka je  kao da ste spasili čitav svet-

Meni lično ovo nije smetnja ali ovde igra ulogu pojedinac a ne skupina koja kao u nekim našim udruženjima po sistemu ja tebi ti meni, što veća titula veća i  okićenija diploma, neka mi Bog oprosti ali mi nismo ovde da nam daju diplomu da smo pisci,dobar deo nas jesu književnici koji delom po onoj staroj, nase , use i podase.

Pustite da ljudi zaista pokažu svoju humanost i ljubav prvo prema jedni drugima, da pokažu empatiju prema onima koji nisu u stanju da se prehrane i prema zbivanjima u svetu. Napisaću ako treba samo ljubavnu pesmu bez  tragike ali da li postoji tako nešto, takvi ne pišu.

Moralisti ne morališite nam, a onaj ko napiše da je Kosovo Republika, što sam negde i pročitala koji ulazi u antologiju, moram da kažem da niti je taj humanista niti je istorijski potkovan niti ima ljubavi., pa da neke takve podučim nije Kosovo, nego Kosovo i Metohija a vi naučite šta je Metohija, niti dotični imaju istoriju i da je to prva  srpska zemlja, a pošto nije ni u UN-u,

niti priznata u bilo kojoj svetskoj organizaciji  samim tim ne može biti ni država. Zato smatram da ovde vladaju dupli aršini i da ljubav neznalica ne mogu humanitarno da ograde od istorijskih činjenica, koje ne bi u sluč̣aju da su to što kažu vređali tuđe osećaje, neistinom. Da li naši ljudi nisu ljudi, ili mi kao humanosti gledamo i druge kako ih muče. Pa mi smo prošli velike rušilačke moći, kada više nismo ni bežali u skloništa. Nismo izgubili ono ljudsko!

Kažu da Ljubav, vera i nada spašavaju svet a vitla se nuklearnim brojevima glavama. Pa ko bi bio srećniji od nas da ovaj vid ljubavi, vere i nade uđe njima u uši, lično ne volim da budem uljuljkana do praska prve bombe kao 1995g.  u  20:05 h. a  vi???

Autor/Jasmina Ćirkvić/